• Министар представља министарство, доноси прописе и решења у управним и другим појединачним стварима и одлучује о другим питањима из делокруга министарства;
• Министар је одговоран Влади и Народној скупштини за рад министарства и стање у свим областима из делокруга министарства.

У складу са чланом 24. Закона о државној управи министарство може да има једног или више државних секретара:

• Државни секретар за свој рад одговарају министру и Влади;
• Државни секретар помаже министру у оквиру овлашћења која му он одреди.
• Министар не може овластити државног секретара за доношење прописа, нити за гласање на седницама Владе;
• Кад министарство има више државних секретара, министар писмено овлашћује једног од њих да га замењује док је одсутан или спречен;
• Државни секретар је функционер кога поставља и разрешава Влада на предлог министра и његова дужност престаје с престанком дужности министра;
• Државни секретар подлеже истим правилима о неспојивости и сукобу интереса као члан Владе, с тим што не може бити народни посланик.

У складу са чланом 27. Закона о државној управи министар може именовати три посебна саветника:

• Посебни саветник министра по налогу министра припрема предлоге, сачињава мишљења и врши друге послове за министра;
• Права и обавезе посебног саветника министра уређују се уговором, према општим правилима грађанског права, а накнада за рад – према мерилима која одреди Влада;
• Број посебних саветника министра одређује се актом Владе за свако министарство.

Помоћник министра

У складу са чланом 26. Закона о државној управи министарство може да има секретара министарства:

• Секретар министарства за свој рад одговара министру;
• Секретар Министарства помаже министру у управљању кадровским, информатичким, општим и другим питањима, као и у усклађивању рада унутрашњих јединица Министарства и сарађује са другим органима;
• Секретара министарства поставља Влада на пет година, на предлог министра, према закону којим се уређује положај државних службеника